Sazrijevanjem megakariocita i fragmentiranjem njihove citoplazme u koštanoj srži nastaju trombociti, koji su najmanje cirkulirajuće krvne stanice. Dužina života trombocita u perifernoj krvi je 9 do 11 dana. Trombociti su diskoidnog oblika, ne sadrže jezgru, endoplazmatski retikulum niti Golgijev aparat. Okruženi su omotačem koji sadrži glikoproteine, uključujući integrine, koji su ključni za adheziju i agregaciju potrebnu za hemostazu. Ispod omotača se nalazi plazmatska membrana s invaginacijama koje povećavaju dostupnu površinu za adsorpciju koagulacijskih proteina. Citoskelet trombocita izgrađen je od brojnih međusobno povezanih aktinskih filamenata koji reguliraju oblik trombocita. U unutrašnjosti trombocita nalaze se alfa granule i guste granule. Najviše ima alfa granula, koje sadrže glikoproteine, čimbenike koagulacije, te mnoge proangiogene i antiangiogene čimbenike (vaskularni endotelni čimbenik rasta (engl. Vascular Endothelial Growth Factor -VEGF), endotelni čimbenik rasta podrijetlom iz trombocita (engl. Platelet-Derived Endothelial Growth Factor -PDEGF), te trombospodin). Guste granule sadrže ione kalcija, serotonin, ATP i ADP, potreban za agregaciju trombocita potaknutu tromboksanom A2.
